Нафта је чудесна текућина. Покреће моторе ратних возила и нагони људе да буду хумани и борци за демократију.

Да није ње, становници многих земаља би поцркали од досаде изазване дугогодишњом диктатуром. Захваљујући њој, светски борци за демократију лакше уоче проблеме неког угњетеног народа и одмах му прискоче у помоћ. Као што врачаре гледају у чаробне кугле да би знале како да поступе, тако светски моћници гледају у нафтне бушотине. А у њима се све јасно види-као на длану. Благо земљи која нафту има.

То изгледа овако: окупе се господари живота и смрти решени да помогну неком унесрећеном народу и одаберу срећног добитника. Унесрећени народи се препознају по томе што на њиховој територији има много нафте коју они лично експлоатишу и продају је по тржишним ценама. Да би били срећни и живели у слободи, ту њихову нафту треба да експлоатишу стране компаније и то по цени употребљеног кондома по барелу нафте.  Или, још боље, бесплатно. Тад настаје благостање. Кад светске силе, среде ситуацију у некој земљи богатој нафтом, тј. када она постане демократска, тада њени грађани могу да уживају.

Тешко је за оне земље које су недемократске, а немају нафту. На њих нико не обраћа пажњу, јер немају карактеристичан мирис нафте. Ту народи могу да цркавају и од глади и болести и жеђи, али се то тешко уочава. Муке неког народа се тешко уочавају и ако живи у држави богатој нафтом, али је дизелаши са запада експлоатишу будзашто. Ту се, обично, јавља полна и верска дискриминација и смртна казна је загарантована за свакојаке несташлуке, али их светски чувари демократије тешко уочавају, јер им ниска цена сирове нафте ствара “ефекат катаракте “ – гледају, али не виде.

Да би се успешно спровео процес демократизације неке земље потребна је следећа комбинација :

• једна војна алијанса (пожељно је да буде једина у свету),
• постојање, у оквиру те алијансе, бар неколико чланица које би и Бога убиле за канистер бензина, а камоли милионе људи за много нафте,
• пуни магацини муниције којој истиче рок употребе,
• беспослена војна индустрија,
• један политикант која добије звање “диктатор “ или “тиранин“,
• народ јединствен као стадо оваца,
• међународна заједница јединствена у напорима да се увуче у д _ _е јачем од себе.

Кад све то имате на једном месту, примени се следећи рецепт :

“Бомбардовати, бомбардовати и бомбардовати, док се не засија од демократије!“

Сјај демократије се оцењује на основу квалитета кућних згаришта, темељитости уништавања инфраструктуре, квантитету колатералне штете (народски израз “ни криви ни дужни“) и количине (у тонама) расутог осиромашеног уранијума.

Ако живите у недемократској држави у којој није пронађена нафта и молите Бога за страну интервенцију, покушајте сами да пронађете нафту. Ашове у руке, па крените са копањем. Уколико немате физичке кондиције за тако тежак рад, у прво време копајте ровове: прво лежеће – да се загрејете, па, клечеће-да се мало очврснете и на крају: стојеће – тад сте већ „стари ашовџија“. Спремни сте за копање у потрази за нафтом, а ровови које сте ископали у фази физичких припрема ће Вам добро доћи, ако пронађете нафту, па отпочне демократски третман Ваше напаћене земље.

Ја имам срећу да живим у земљи која је постала демократска. Третман је трајао 78 дана, али је се (њима) исплатио и цео мој народ осећа ту погодност. Нису је демократизовали због нафте, већ да би светски оци били ближе нафти. Њима је лепо и када је гледају из далека, а камоли, кад је поседују.

Ових дана је један вееелики демократа, највећи чувар хармоније светске демократије, из бубња извукао Либију. Имао је ту част, јер је добитник Нобелове награде за мир. Добио ју је зато што је, да је хтео, могао да изазове још сто ратова, али није: наставио је, само, оне које је започео његов претходник.

Многи су љубоморни на њега због тога, па је амбициозни галски вођа, први послао своје авионе да демократизују Либију, надајући се да ће и он добити Нобелову награду. Не могу му гарантовати то, јер се многи отимају о њу, али му могу гарантовати да ће се Гали јевтино возити. Како се продаш, тако се и возиш. Гориво ће бити за “џ“. Толико, да ће временом заборавити да ли се гориво сипа у резервоар, а вода у хладњак или обрнуто.

Као последица свега овога поставља се питање које заокупља научнике широм света: “Боже, има ли те? “

Једни заступају теорију да га нема.

Други заступају теорију да га има, али да му издувни гасови настали сагоревањем нафте и њених деривата замагљују поглед на Земљу, па не види шта се дешава.

Трећи заступају теорију да га има, али да му издувни гасови настали сагоревањем нафте и њених деривата погодују као грађевински материјал, јер је испланирао да прошири своје Царство небеско. Уместо облака, користи издувне гасове.

Четврти заступају теорију да га има, али да је и он на платној листи нафтног лобија. Заговорници ове теорије не знају да одговоре чиме то нафташи подмићују Бога, али се бране образложењем да је у питању нешто велико и вредно, чим Он не реагује на оволико зло.

Задружни коњ