Министарство за науку и технологију је, након јучерашње седнице, објавило да ће држава поднети нови захтев за кредит од Светске банке којим би се подмириле овогодишње потребе финансирања научноистраживачког рада у нашој земљи. Уколико нам кредит буде одобрен, највећи део ће бити да на истраживања у области генетике, где смо далеко одмакли и постали светска сила. Држава жели да успеси наших научника буду оно што ће бити синоним за нашу земљу.

Рецимо, два урођеника са Борнеа се играју асоцијација и први каже: „генетика“. Други, ако жели да да тачан одговор, мора изговорити име наше земље, али се одговор неће сматрати потпуним, ако испред имена не стоји придев „демократска“.

Државни врх је одлучио да стане иза пројекта, који би за светску науку био раван лету на Месец, а можда и значајнији!

Попијте чашу воде, па наставите читање овог текста, јер и велико одушевљење штети здрављу.

Е, тааако! На здравље!

Да би демонстрирали нашу премоћ на пољу генетике, у односу на остатак света, наши генетичари раде на стварању нашег, домаћег Минотаура!

За разлику од онога грчког који није имао никакву практичну примену, него је само рикао и ждрао девојке и младиће у лавиринту, овај наш ће бити вишеструко користан. Бићу му додељена улога промотера наше земље у свету, главне туристичке атракције у земљи и главног чувара јавног реда и мира. Пошто ми немамо никакав лавиринт, он ће бити затворен у згради Скупштине или Владе, пошто је доказано да оне имају исти ефекат као лавиринт: ко у њих једном уђе, тешко и на једвите јаде излази напоље. Станари парламента или Владе би за прво време били смештени под један велики шарени шатор, којег је држава откупила на лицитацији од једног циркуса који је банкротирао. Није могао да победи конкуренцију…

Министар за урбанизам и просторно планирање је лицитирао у име државе. Прво је добро одмерио шатор: погледао да ли негде прокишњава и да ли би својом величином нарушио нашу прецизно дефинисану урбанистичку дисциплину. У потпуности је одговарао потребама наше државе: цео је, са две-три хиљаде закрпа, лако се преноси и монтира и његове боје тј. шаренило се уклапају у нашу државну стратегију. У лицитацији је учествовало десетак највећих циркуса из целог света и наша држава. Када је министар схватио да је победио остале учеснике, плакао је од среће пред камерама и понављао: „Победа! Победа! Доказали смо оно што су сви знали-ниједан циркус не може да се пореди са нама!“ А, онда је се надуго и нашироко захваљивао председнику, премијеру и парламенту, што су, баш, њему доделили ту част да представља нашу домовину на лицитацији. Умало се није угушио колико је се расплакао.

Према нашем увиду у дугорочну државну стратегију економског развоја, основао би се посебан канал државне телевизије и он би био намењен за даноноћне телевизијске преносе из зграде у којој борави Минотаур. Наравно, ти преноси би били често прекидани рекламама да би гледаоци имали времена да оду до тоалета или да презалогаје нешто. Министарство за туризам је направило стратегију за привлачење око милијарду туриста годишње. У зависаности од аранжмана који одаберу, туристи би за неколико хиљада евра дневно могли да посматрају Минотаура кроз прозоре зграде у којој би био смештен, до миле воље, и да преспавају у хотелу. За туристе са плићим џепом би било обезбеђено спавање на улици.

Значи, повећаће се број туриста у нашој земљи и прорадиће још један телевизијски канал, хотели и приватни смештаји ће бити препуни. Идила! Минотаур би нас економски и маркетиншки оснажио. Велика је вероватноћа да би се променио и изглед државне заставе, па уместо досадашње животиње, он красио наше државно обележје. Ко зна, можда би нас примили за сталног члана СБ УН?

Идеја за клонирање Минотаура је одавно постојала у политичким и научним круговима, али је се одуговлачило са реализацијом пројекта из два разлога: Минотаур је грчки производ и кад га створимо, постоји шанса да нас Грчка тужи, јер она полаже ауторско право на њега. Испало би да смо га клонирали без лиценце.

Знате, првобитни Минотаур је био син бика и жене. Бик је био поклон грчког бога, грчком краљу. Жена је била грчка краљица, жена тог наивног краља који је примио бика на поклон. Краљ ко краљ, заузет вођењем државе није имао времена да се посвети ни жени, ни поклону, па је краљица морала сама да храни и поји бика, да му чисти шталу и да га тимари и изводи у шетњу. Мало по мало, све више времена је проводила у штали, а све мање у двору. Баш је се зближила са биком. На крају су се толико зближили, да је пукла брука у целој Грчкој.

Наши генетичари ће се потрудити да наш Минотаур нема ни оца ни мајку. На ту идеју су дошли посматрањем и проучавањем наших најбогатијих грађана. Тим људима је успело да створе паре ни из чега. И кад их неко пита: „Одакле ти, бре, оволико богатство? Од кога си ово украо?“, они одговоре: „Моје је! Створио сам га ни из чега!“ Тако ће наши генетичари након првог појављивања Минотаура у јавности, након којег ће Грци, сигурно, бурно реаговати, рећи: „Он је наш! Нисмо га украли! Створили смо га ни из чега!“ А, Минотаур ће бити створен најсавременијим генетским инжењерингом који се примењује само у нашој земљи и на једној планети која је удаљена од Земље две милијарде светлосних година, тако да још није откривена. Зато ће Грци морати да заћуте.

Други разлог је тај, што би овај, наш Минотаур, вероватно, био месождер, тј. људождер, па бисмо имали проблем са исхраном. На сву срећу, земља је упала у економску кризу и све чешће ћемо имати масовне демонстрације и демолирање центра престонице. Да у обрачуну са демострантима не би страдали полицајци, Минотаур ће бити пуштан на улицу да би се обрачунао са демострантима. Па, колико поједе-поједе… То му је, што му је, до наредних протеста. Економисти кажу да нема разлога за бригу, јер се из кризе нећемо исчупати, док смо живи, тако да ће демонстрације бити, редовна појава, барем једном недељно. Минотаур ће на менију имати разноврсну исхрану: раднике, сељаке, студенте… Јесте да је он пола во, али је и пола човек, па би временом схватио да се његови и државни интереси поклапају: што више поједе, он је ситији, број демонстраната је мањи, а самим тим је мања и опасност за јавни ред и мир. Када се, ипак, једног дана, исчупамо из кризе, Минотаур ће бити храњен месом из увоза, пошто ће, до тада, сточарство у нашој земљи бити уништено. Како, незванично, рече један министар, на седници затвореној за јавност: „Тада ћемо морати да повећамо увоз залеђених цркотина из Латинске Америке да бисмо подмирили потребе грађана и Минотаура“.

До краја године ће доћи до преуређења устава да би се тачно дефинисало ко ће имати контролу над Минотауром. Највероватније ће министар унутрашњих послова бити задужен за пуштање Минотаура на улицу и за његово враћање у зграду. Такође би био у обавези да га три пута годишње води код ветеринара. Политиколози и стручњаци за уставно право упозоравају да би било боље дати уставна овлашћења председнику државе, да он контролише Минотаура, пошто је доказани господар, јер већ, годинама успешно контролише Владу и опозицију.

Председник на све то мудро ћути и увежбава нове осмехе и фрајер-гегове…