Код нас у Задрузи ни један посао не може да се заврши без неког од мојих рођака. Нисам ја из неке утицајне фамилије, али када је прасе ту све је некако лакше. Пре неки дан дође код Управника Задруге порески Инспектор да погледа да ли је платио све разрезе, порезе, доприносе…

Управник се није много двоумио и беше решен да покаже све што треба Инспектору. Показа му мог покојног рођака. Био је лепо изложен на столу. Кожица румена и хрскава, а из разјапљених чељусти вирила је јабука. Инспектор се замисли. Погледа самртни одар мог рођака, прасета Гојка, одломи репић и рече: Греота да се лади! После ћемо да видимо да ли је све у реду. . И тако Гојко оде у свињски рај, Управник не плати порез, а Инспектор удари још једну рецку. Још једно прасе је платило данак за успешно одрађен посао. Не кукам ја много. Наш народ каже: Прасе је опредељено да се коље. Додуше нас нико ништа не пита, али опет ништа без нас не може да се уради. Увек је неко прасе веза некоме за нешто или мито.

Недавно је Овну Милвоју из Доњег Тора оболела ћерка Белка од шапа. Оде тај добри Ован Миливоје са ћерком код ветеринара, а он му рече да не може да је прими пре Михољдана. Срећом примети Ован Миливоје да ветеринар и није бас неки човек. У ствари није човек уопште него дебела свиња прерушена у човека. Само га је смрад одао. Сироти Миливоје није имао ни динара, а ни вуну није могао да прода, јер ни њу није имао, шишали су га редовно. А свиње воле паре. Уз неки динар очас посла би Михољадан био пре Светог Илије у календару у џепу код ветеринара.

Сети се Миливоје мене. Прасе је ту да среди ствар. Изблеја ми он своју муку. Не секирај се, рекох му. Наћи ћу неко решење. Немам ни ја пара да му дам, а концентрат да му пошаљемо, мало је. Него ја сам добар са његовим кумом вепром Драгојлом. Знате оног што је направио ону свињарију у Горњем Купусишту, па је морао да неко време бежи од керова и чобана. Ма знате га сигурно. Велика је то свиња. Има сада свој обор и купусиште за себе. Сада га керови заобилазе а и чобанин окрене главу када овај прави свињарије. Били смо заједно у прасилишту. Можда нам помогне. И тако одемо ми до њега, а он само грокну свом куму пар речи и Белка би примљена на лечење.

И тако, ако правиш свињарије и неће ти бити лоше. А ако будеш свиња може да ти буде много добро. Јесте да свиње смрдуцкају, али удобно живе. Свако им доноси по нешто, иако не би требало. Иако свиња прима плату више воли да добије јос нешто, не мора да то буде нешто велико као џак концентрата. Довољно је дати свињи нешто малих шарених папирића на којима су неки бројеви и то ставити у коверту. Тада је свиња најсрећнија, и спремна је да помогне ако треба. Најгоре је нама прасићима. Нисмо утицајни као свиње, а чим Чобанину нешто треба, он скрати неког мог рођака за главу и посао буде сређен…

Срдачно вас поздравља још увек живо и здраво Прасе Драгиша

Лајкујте нашу фан страницу! :)