Сви смо ми као деца добијали батине. Буде неко и после детињства мало несташан па добије по њушци или носу, зависи ко шта има. У Задрузи батинање младунаца и женки је некако нормално. Некад неко од Чобанових керова избатина неко прасе или овцу. Мало се прича о томе по Задружним новинама али свако чудо за три дана. На Фармама ( на западу ) кажу нема батињања. Не смеју да туку младунце. Њима су младунци јако размажени. Мекећу, блеје, и скавличе док не добију оно сто желе. Нема код њих као код нас младунче се зацени а ти батину па удри по задњици. Младунци одмах тамо зову Друштво за заштиту младунаца и пријаве батинаша.

Код нас има једна изрека:”Батина је из раја изашла”. И стварно јесте тако. Младунце мало немирно ти узмеш батину па га преваспиташ. Женка мало џвањка и костреши се, а ти узмеш своју батину па мало удри по женки и сутра сав дан је насмејана (Bonus penis pax in domus).

Има код нас у Задрузи и оних прасића дугиних боја који воле тудју батину иако имају своју. Хтели су они мало да се шетају са своји другарима али су се јавили Образовани Волови да им дају батине. Када већ воле тудје батине ови фини Волови решише да им дају мало батина. Батине тамо, батине овамо а Главни Чобанин се надје у чуду. Шта и кога да чувају његови керови батинаши и кога да батинају а кога да мазе по коси. Дуго Чобанин размисљаше ста да ради. Мучио се неко време и замахну својом палијом и рече: Да се нико није шетао или ћу ја да бијем својом батином све редом!!!

Прасе Драгиша