Ми смо народ врло талентован за генетику.

Не мислим овога пута на нашег прослављеног лекара који је стекао славу прво у свету, а потом и код нас (као да је то нешто ново). Код нас у Задрузи имамо веома лепо и корисно дрво. Зове се врба. Свуда у свету она је украсно дрво, али код нас оно рађа грожђе. Чим радници почну да траже своја права или плате неко из Управе Задруге им обећа да ће то бити убрзо – чим на врби роди грожђе, а можда и пре, чим на к…у никне нокат. Чији је орган у питању не знам, али мора да је јако битан.

Кад смо већ код курца, и по томе смо постали познати. Не, не! Не мислим на наше гастарбајтере који су долазили да нам причају о својим подвизима по белом свету и о нашем једином, незамењивом… Мислим о овом који ће ових дана бити направљен за потребе потомка једне чувене певачице. Што кажем потомка, а не користим речи “син” или “кћер”?! Једноставно… потомак је рођен као девојчица, али је пијана бабица пријавила рођење дечака. И као такав би уписан у матичне књиге. И сада, када је већ ситуација таква каква јесте, реши да постане прави дечко. Међутим, нема пишу. Шта да ради? Чује она (са жељом да постане он) да у једној земљи преко седам гора и седам мора праве по наруџбини споловила по жељи. И тако, дође он у земљу где и овца има курац, а лабуд муда, у земљу где када радник добије плату каже: “Хвала курцу!” – иако не ради у порно индустрији. И тако, када већ сви редом од нас праве мајмуне и волове што да не помогну девојчици да постане дечко. Сутра, даће Бог, и војску да служи!

Прасе Драгиша