Ја много волим када додје ово време пред изборе. Још уз то је и пролеће почело. Све мирише на устајалу жабокречину и буди ми наду у боље сутра које никада неће доћи. Милина једна. Са билборда нам се смеше насмејани политичари. Смеше , ма цркавају од смеха. Показују нам своје блиставо беле зубе као да рекламирају зубне пасте. И сви се толико брину о нама. Ма поцркаше од бриге. Срећа моја па не гледам много тв. Бар, из куће могу да их избацим када не могу из живота.

Има ова кампања и својих добрих страна. Баш синоћ остадох без упаљача. Ваљда ће нека странка да се сети да ми поклони неки. Не мора да буде нешто квалитетан, само нека издржи до следеће паклице. А и хемијске оловке би би ми добро дошле. Сакупљаћемо и штампани материјал. Биће нам пуни поштански  сандучићи којекаквих шарених лажа. Е и ту сам им доскочио. Немам сандуче. Јесте, баш ћу да поставим сандуче, па да из неког ЈКП које је у власништву неке странке да добијем рачун. Нема сандучета, нема ни мене на списку дужника. Не знају где живим и нема ме на њиховом списку. А нећу добити ни шарене сличице – штета, а баш су добре да се спусти врућ тигањ, а требаће и баба Цани да заложи смедеревац.

А код куће је милина. Моја жена када почну избори има повећан либидо.  Милина једна. Довољно је само да је питам: “Шта мислиш ко ће да победи на изборима?”

Њен одговор је увек исти: “Јебе ми се!”

О, среће, о, радости!  Од свих обећања добићемо само курац. А неки ће га добити и буквално – што и није тако лоше.

ЖИВЕЛИ ИЗБОРИ!!!

Прасе Драгиша