Свето место свих алкохоличара, драгстор, задњих дана постало је епицентар ингениозних идеја и бистрих планова за будућност (што је у прошлости било заступљено у мањој мери). Многи се пробисвет-генији, бивши статисти психолошких болница и чистокрвни алкохоличари окупљају у овој Меки небулозе скоро сваке вечери, и размењују хипотезе о изборима, Европској унији, сумпорној киселини, салинитету Бованског језера и многим другим, нама нестварним темама.

Иако заклети неалкохоличар, игром случаја био сам просветљен приликом да присуствујем једној од њихових „интелектуалних“ дебати:

(Улоге тумаче: Миле – иначе мој деда са око 70 година, био у лудници,  Вантра – Млад, ожењен човек са ћеркицом, Димензија – Исто тако млад, залуђеник за покер и Заки – стари статиста драгстора, ту чами већ једно 40 година, и са њима Цига – Ром, уметничка душа у својим тридесетим, благи дислексичар.)

– Миле: ’Ајде сада, господо, положите паре на сто, победио је Манчестер.

– Заки: Ааа, Миле, јебаћу ти ја ’лебац кад изгуби.

– Цига: Миље, ја немам, једва сам ’збрао за ’леба јутрос.

– Миле: Тури бре кинту на сто ’лебац ти загорели јебем!

– Цига: Еве, ’на ти, бриши дупе с’ њих!

– Миле: (трља Цигине паре о браду)

– Цига: Миле, хасмо кар!

– Миле: Аааа, Циго, значи научил’ си, никад се не клади против Манчестер, јер када то урадиш, твоје 20-оро деце мора да гладује.

– Цига: Као прво, ја немам 20 деца него 16, као друго ’изедеш ми курац!

– Заки: ’Ајде мир, немој да се  покољете.

(Димензија наилази)

– Димензија: Аааааааа, Заки тебе тражим.

– Заки: Шта је бре, Мензо?

– Димензија: Набавио сам карте, идемо на Шабана!

– Заки: Тоо бре Димензијо!

– Цига: Ееее, кад би ви знали каки је било кад сам ја свирил ’армонику са Шабана, еее.

– Миле: Када си бре па ти свирао хармонику са Шабана?

– Цига: Ааааммм…пааа…Тамо претпрошле године.

– Миле: Циго немој да лажеш јебем ти све, хармонику си изгубио пре 4 године.

– Цига: Аууу, да бе.

– Димензија: Е, људи ја одо по пиво, је л’ ’оће неко од вас нешто?

– Цига: Па ја би волеја једну гасоњеру, цигаре за 2-3 дана и нову ’армонику.

– Димензија: Циго, ајде не сери бургије, Миле ћ’ ицепимо по једно пиво?

– Миле: Не смем, Мензо, рек’о ми доктор никако алкохол, мада данас ме стегло у желудац па сам сркнуо једну шљивовицу, уствари три… Море ’ајде глупо ми да те одбијем, суни једнога Лафа па нек си јебе матер!

– Заки: Мензооооо! Купи мени једну чашку јогурт.

(Менза улази у драгстор)

– Заки: Леле, Милчо, идемо на Шабана!

– Миле: Ако, ако, само ви давајте паре на тога шмиргланога јазавичара.

– Заки: Ма јок бре, ћу плаћам да ми служе луднички ’лебац.

– Цига: Заки, не задевај се!

– Миле: Ћути бре ти, Абориџину!

– Цига: Какво су ти па тој Бораџини?

– Заки: Јао бре Циго, колк’о си глуп и Димензија би ти завидео.

– Димензија (дере се из унутрашњости продајног објекта) Једи говнааа Заки!

(Смејање)

– Заки: Е људи, сад озбиљно, шта ћемо ако нам шиптари отму Косово. Шта ако навру’ довде?

– Цига: Леле, куку мене, куде ћу ја са онол’ку децу?

– Миле: Па ти Циго можеш слободно преко море у Африку, тамо ники неће провали да си цигис и лепо ће се уклопиш!

(Смејање).

Димензија: Миле држ’ пиво.

Миле: ’Фала, жив ми био велики ти порас’о.

Заки: Хехе, дечко пубертетлија.

Димензија: Изедеш ти на пубертетлију гениталије!

Цига: Какво су теј воралије кој курац?

Миле: Циго не једи меке крушке него седи ту и ћути си!

Цига: Добро добре, ће хасаш ти кар, полак’.

Миле: Шта си рек’о племе ти цигансјко јебем?!

Цига: ’Асмо кар бе, лудничару!

Миле: Изедеш ти на лудничара јајца!

Цига: Та мудрађон у главу дики леле тандарла бетон!

Миле: Куга ће ти лупаш у главу бем’ ко те има!

Заки: ’Ајде бре мир! Немој да лудујете.

Цига: Једини који лудује овде је овај Тополничар! (У Горњој Тополници је лудница у којој је Миле чамио)

Димензија: ’Ајде бре смирите се мајмуни, да вам се не изнаритам мајке!

Заки: Мензо, чувај овија двојицу да се не покољу, ја си мора бегам. Гле’ које време, Животка ће ме обеси!

Миле: Ај у здравље.

(Заки замица у кривину)

Димензија: Лелеее, почео Реал, Милчо, ајде па ће се ви’мо јутре!

Миле: ’Ајде и ти си иди!

Ту је већ крај тадашњем њиховом просипању мудрости у лименку пива и назад у црева. После одласка Димензије, Миле, мој драги „ђед“ и ја продужисмо до куће, свако својој.

Аутор: Алекса Митић