Министар је тога дана коначно пошао на заслужени одмор. Народ је заслужио да га месец дана не гледа на телевизији.

Руку на срце, није се он гурао пред камере већ су се оне неким чудом, појављивале баш тамо где би он обављао своје уставне дужности. Оде човек на финале „Звезда гранда“, јер од њема нема никог компетентнијег да председава жиријем,  кад тамо камера више него у фабрици „Сони“. Појави се на концерту наше чувене фолк – диве која се толико окренула попу да је има и на фрескама, кад тамо опет неко снима! „Па ради ли шта овај народ или само гледа телевизију?“ – питао се је после читајући коментаре испод клипова на којима јаше хармоникаша испод шатре у Гучи.

Будући да је недавно учествовао у аферама „актн-ташна“, „коферче“ и „несесер“ за летовање није спаковао ништа. Није хтео да га медији поново оптуже да афере извози у иностранство. Од летње гардеробе понео је само оно што има на себи – јапанке, шортс и панцир – кошуљу. Испод ње је носио мајицу из жеље да се солидарише са народом који је остао кратких рукава.

Око врата је окачио фото-апарат који снима у резолуцији „1244“. На лице је ставио обичне наочари за сунце. Пре неколико година је од својих пријатеља, војних инжињера из Русије, добио на поклон специјалне наочари које људе скидају голе када их носиш. Ипак њих није понео јер су му трајно оштетиле вид – сада је виђао голе и босе на улицама и онда када скине наочари. „Ех, ни Руси нису више оно што су били“ помислио је закључавајући вилу.

Од заштитних фактора понео је пет телохранитеља.

За разлику од својих колега он није волео да летује на мору. Народ коме је вода до гуше могао је да види и у својој земљи и то за џабе. Игре у песку биле су му досадне и сећале су га на трауме из детињства. Када је као мали боравио тамо са својим другарима играли су се закопавања у песку. Једино њега после нико није хтео да откопа. Док су његови другари у песку градили замкове он је дизао тржне центре и спортске арене. Ипак, ниједна од његових грађевина није могла да издржи јер је у сваку покушавао да се угради.

Такође, није волео ни сеоски – туризам. „Забога“ говорио је „ако ми је до села отићи ћу да посетим завичај! И то за џабе!“ За време недавно завршене предизборне кампање је толико пута био у шталама да краве од тад дају само кисело млеко. Стога му је тамо забрањен приступ. До даљњег.

Због свега тога министар је одлучио да летује  у Београду. У неколико лојалних часописа оптужио је своје колеге које су отпутовале у иностранство за расипништво и то у часу када народу гори под ногама! Рекао је да ће он као прави српски патриота свој новац оставити ту где га је и зарадио – кући.

Тако је на одмор пошао градским превозом. „БусПлус“ картицу није имао али је зато имао посланичку. Она вам обезбеђује много боље возање. И вас а и других.

Београд има много лепих излетишта али се наш министар није одлучио ни за једно. Будући да је веома осећајан и срчан човек народ је увек баш њему исповедао све своје јаде. Где год би се појавио буквално су хтели да га растргну од љубави. Људи су били убеђени да слабо једе па су га, где год га виде, частили јајима и парадајзом. Но он лоше хвата па је то завршавало на његовом лицу.

Размишљајући о томе министар је најзад успео да стигне да свог одредишта за ово лето. Била је то Скупштина Србије. Било је то идеално место за одмор. Пре свега било је празно. И у сезони а и ван ње. Храна и пиће су најјефтинији на Балканском полуострву а и дубље. Али основни разлог одабира овог егзотичног локалитета за летовање било је то што је Скуптштина једино место где ће успети да се одмори. Једино се тамо ништа не ради.