Сваки човек у свом животу осети потребу да се осамостали. Неки то осете девет месеци након свог настанка а неки када им брат заснује породицу и у родитељској кући их постане превише. Ја нисам ни од једних ни од других. Потребу да се осамосталим осетио сам тек када је породицу након старијег брата засновала и млађа сестра.
На сву срећу Интернет је крцат огласима у којима власници квадрата нуде своје станове. Оно што сам знао је да већина тих квадрата које виђам на сликама у реалности неком чудном геометријом постану троуглови. И то бермудски.
Спреман на помно распитивање почео сам да окрећем телефоне и запрепастио се тиме да се увек јавља исти глас. Убрзо су ми објаснили да су они Агенција. Посредник у издавању станова коме морам да платим 5000 динара да бих дошао до приватних бројева власника и тачних адреса.
Куд ћу, шта ћу, учинио сам то и добио листу шест адреса. Но, кога год да сам позвао рекао би ми да он није члан агенције и да је она просто блокирала „огласе“ и онемогућила нама, обичним смртницима, да видимо све податке.
Након неколико година злопаћења по туђим становима решио сам да постанем домаћин. Почео сам да се распитујем о условима куповине на привлачним локацијама, али авај! Опет онај глас! Агенција! Прича је била иста. Ако желим да дођем до бројева правих власника плаца и зграда морам да се учланим код њих.
Треба ли да понављам да сам са куповином кола прошао исто?
О фрижидеру да вам не причам, да се не брукам.
Ипак, моја драма се десила прекјуче када сам осетио неки мирис у кухињи. Јесте да лоше кувам али ово је било превише…Одједном сам осетио талас ватре који се ширио по зидовима. Покушавајући да спасем што се спасти може окренуо сам ватрогасце.
„Добар дан, овде Агенција!“
„Шта!? Треба ми ватрогасна јединица хитнооооо!“
„Драги господине, да бисте добили квалитетну услугу неопходно је да се учланите код нас…“
„Ама, јесте ли ви људи нормални?! Кућа ми гори!“
„Уколико вас занимају куће пребацићу вас на моју колегеницу…“
И тако сам изгорео. Једина срећна мисао ми је била што нисам отплатио кредит за кућу.
На сву срећу целога живота сам био добар човек па сам након кратког боравка у Чистилишту доспео пред капије Раја. Коракнуо сам напред али оћеш – капије се затворише као шлиц кад комшија упали светло.
Подигао сам главу и зачуо глас „Овде Агенција…“