Доктор Војислав Шешељ је злоневољно отишао у Хаг да би пред људима доказао своју невиност или кривицу, свеједно. Врло убеђен у своје ставове о својој невиности одлучио је да се брани сам. На крају крајева, ко може боље да брани моје интересе од мене самог!?

Хоћеш нећеш, суд ти наметне браниоце тј. заступнике. Додуше, Шешељ се брани сам. Није тако само у Хагу, пред свим судовима је тако. Немаш пара за заступника кога ти желиш, нема проблема – добићеш га.

Шта ти имаш сам да браниш своја права?! Има ко ће то боље од тебе да уради и то за скромну надокнаду. Заступнику је свеједно ко га плаћа ти или народ а суди се увек У ИМЕ НАРОДА. Битно је да пара капље, а да ли капље крв са руку заступаног то није битно јер адвокат (заступник окривљеног) и судија (заступник народа) и сами делови тог народа раде у интересу народа, а и правде понекад.

А, шта ћемо са оним коме заступници нису потребни, а има их и превише? Није и не може да буде изведен ни пред један суд, а народ га оптужује за свакакве ствари. Савршени и целомудрени Бог није тражио да га било ко заступа у народу па му ипак народ додели читаву војску заступника. Заступници опет потекоше из народа и наравно уз скромну надокнаду али овог пута узету од народа бране интересе Свевишњег у народу.

Шта ти имаш да идеш у катастар да узимаш документе? Пошаљи заступника! Шта имаш ти сада да размишљаш о чудним путевима господњим, питај његове заступнике. Заступници ће увек најбоље објаснити промисли заступаног наравно уз одговарајућу надокнаду. Наравно, надокнада се увек узима од народа јер заступани Свевишњи не располаже готовином.

И тако дођох до закључка да добри заступници возе добре аутпмобиле јер чудни су путеви господњи.

„А, Бог као Бог, само ћути и гледа“.