Пре пар година ми је до руку дошла једна занимљива књига. Реч је о књизи која говори о мом родном граду кроз векове. Ту је писац дао врло исцрпне податке о свему. Поменути су сви народи од Келта, преко Римљана, до нас. Дат је, чак и врло прецизан приказ стања сточарства. Врло детаљан попис све живине. Описани су и поменути и сви значајни људи који су рођени у овом граду или који су живели у њему пре него што су постали познати.

Све је то лепо, али где је ружно?! Зашто нема ничега мање лепог у тој обимној књизи? Нећу писати ништа ново. Неко врло познат је већ писао о њима. Иво Андрић је одавно писао о Божјацима, о невољницима који су обележили неко време. Они и даље, иако нису међу живима, живе кроз неке изреке и у сећањима. Неке нисам упознао јер су одавно добили своје место на старом гробљу и то углавном о трошку општине. Иначе, и неке заслужне грађане наша општина је сахранила: неке буквално, а неке онако… без лопате…

Ово је мало сећање на њих:

– КАЈСАН: Он је, према причи мог покојног деде, био Циганин који је опслуживао све кафане у граду. Текуће воде није било, па је он доносио свакој кафани воду у кофама. Радио је за пиће или по коју цигарету. Одавно је умро, али и дан-данас се за некога ко није много уредан каже : “Какав си – као Кајсан!”

– ЛУДА НАСТА: Полудела је од учења. Говорила је у стиховима. И данас живи кроз изреку : “Иде као луда Наста”…

– БАБА ЖОКА: Била је позната по својој ружноћи. За ружне девојке и данас неко од старијих употреби израз “Има усне као Баба Жока”.

– ДЕДА ЛЕСА  је брљао по контејнерима, иако је био врло богат. Живео је у поприлично великој троспратној кући..

Задружни коњ је у свом писанију “Гласови у цркви” рекао: “Помози Боже да останем у овом лудом времену нормалан“. Па, ако и не останемо много нормални није страшно. Нико се не сећа оног ко је измислио чекић или точак, а ови људи својом појавом сазидаше себи вечне споменике у нашим сећањима. И данас их има на улицама. И они су пролазни као и ми. Нећу их сада помињати. Погледајте их сами. Можда ће неко, некада смислити неку изреку или поређење у вези са њима.

Прасе Драгиша