Доћи ће избори. Да, добро сте чули шта сам рекао, заиста мислим на „оне“, политичке, изборе. Сви који ме знају сада се сигурно крсте левом руком, обзиром на то да је нашироко познато колико ми политика и све у вези са њом изазива гастроинтестиналне сметње, а ипак пишем ово. Али, избори ће доћи. Не брините, ово ће бити кратко и безболно. Само пар речи. Нећете ни осетити.
Да ли да гласам за еСПеС или ДеС? Објективно, ови из еСПеСа тренутно делују највиспреније од свих. Наглашавам, тренутно, и упозоравам, само делују. Али нећу гласати за њих. Не могу им заборавити деведесете. Наредних сто година не могу.
Да гласам за ДеС? Можда сам исувише наиван, али делује ми да Дворис Бадић не ‘апа. Али зато сви ови испод њега, сви до једног, почевши од првог слоја па до оних најнижих, ‘апају к’о што се никад ‘апало није! Дакле, дефинитивно нећу гласати за њих.
А остали? Ех, остали… Сви су као она длака из наслова.
Па шта онда преостаје? Немам за кога да гласам, сем ако се нешто коренито не промени до избора. Пазите, када сам рекао коренито, никако нисам мислио на реч „радикално“, да не буде забуне. И гле – сада ми се јавља једна идеја. Можда нам фали баш таква странка – Српска Коренита Странка, странка коју би народ од миља звао СеКС. Ту би се бар знало о чему се ради.