Занимљива нека птичурина. Изгледа као и нормалан суп, само је мало зајебанија. Наш домаћи суп (supus milicijus) је најчешће кокошар и воли да штрпне са стране, воли да не ради  и може са њим да се живи. Мада… нико супове не воли. Ни домаће а поготово ове белоглаве.

Белоглави суп (mupus kosovarus) изворно потиче са југа. Често га мешају са арбанашким супом (pandurus kapeesus) јер је сличност јако велика. Од арбанашког супа разликује се по оглашавању што им представља главну разлику. Остале карактеристике су им исте. Иначе јако карактеристично за све супове је да једу свашта, али занимљивост њиховог начина исхране је да имају способност да из било ког организма извлаче МИТОхондрије које су им необично важне за опстанак. Уколико не исисају бар једном месечно МИТОхондрије из организма неке друге животиње супови постају све мршавији и мршавији и на крају угину. Неки научници верују да постоје и супови којима не требају МИТОхондрије за опстанак. Ја их за сада нисам видео. Белоглави суп за разлику од домаћег супа је врло пргава и бахата животиња. Креће се углавном у јату са осталим белоглавим суповима, а некада се може видети и у друштву домаћег супа. Али, домаћи супови не воле друштво белоглавог. Природно станиште белоглавог супа је улица. Ту најчешће лови свој плен. Некада се могу видети и по кафанама. Ту се сакупљају да потроше сакупљене МИТОхондрије.

Некада у нашим крајевима није било белоглавих супова, али крајем прошлог века пред најездом арбанашког супа повукли су се у наше крајеве. Сада су ту и ми их некако трпимо, а докле  не зна се.  Неки белоглави супови нису хтели тек тако да се повуку пред арбанашким супом – не без пристојне новчане надокнаде. Мало који белоглави суп је отишао, а да своје гнездо није лепо продао.

Прасе Драгиша