Јутрос  је у шталу, ничим изазван, ненајављен и без пратње, дошао Вођа. Подигао је свој бели штап и обратио нам се:

-Демократе, грађани, шталски момци и остала стоко! Ова година била је тешка за све нас. Долазећа, 2012. биће још тежа!

Затим је неколико пута махнуо штапом кроз ваздух и наставио:

– У сваком случају желим вам да предстојеће празнике проведете у добром расположењу, а ако се Свевишњи са небеса и Ангела из Дојче Бундеса смилују на нас, да се догодине видимо у Европи!

Спустивши бели штап, окренуо се и изашао.

У штали је након тога дуго владао мук. Чак су и пацови по својим рупама занемели. Прва се јавила коза Сека:

-Оде нам Вођа, а ми га не понудисмо ни да седне, ни да нешто попије, а камо ли да му неко честита Нову годину.

Магарац Живојин упита:

-Је л’ зна неко ко је та Ангела?

-Ма то је нека моја даља рођака, она је од холштајн-фризијске лозе. И много је уображена- рече крава Ружа.

-Мог’о би твој Јаблан мало да се потруди око ње, па да изађе Вођи у сусрет, видиш да се човек сав усукао откако је од те Европе добио шут-карту- закокодакала је квочка Милева.

Огласила се и гуска Милеса:

-‘Ајде да се договоримо, да Вођи купимо неки поклон, да изаберемо делегацију и да одемо код њега у посету, да му лепо честитамо празнике…

-Не долази у обзир- загрме представник Уједињеног синдиката крупне, рогате и теглеће марве, во Сивоња.-Никакве делегације и поклони се неће давати! На ову скупоћу, то је нечувено! Написаћемо му честитку, и то је све. Јанез, ти ћеш да пишеш.

-Не могу ја да пишем, ја сам штајерац, умем само да теглим и вучем к’о и ти. Ено ти мачора Мике, он се стално мува по кући, па ваљда је за толико писмен.

-Добро. Милеса, дај једно перо! Пиши Мико:

“Драги наш Вођо, много ти хвала што си се сетио нас и наше штале и удостојио нас својом посетом. Нама као марви ниједна година није била лака, а ти си нам обећао да ће следећа бити још тежа. Желимо ти све најбоље у 2012. и обећавамо да ни теби убудуће неће бити лако са нама!“

 

Такви су данас били “дивани“ на Нашој малој фарми. Дозволите ми, као хроничару ових збивања, да Вам захвалим што сте своје драгоцено време у 2011. посвећивали читању ових редова, и да Вам пожелим срећну и успешну ИЗБОРНУ 2012. годину. И, наравно, памет у главу!

С поштовањем,

скрибоман

 

By skriboman

Рођена у Пожаревцу, где је завршила средњу школу, Гимназију Јован Шербановић. Студирала на Филолошком факултету Универзитета у БГД, одсек за славистику, група за руски језик и књижевност. Дипломирала 1990. Радила у средњој техничкој школи у Костолцу. Од 1997. живела у околини Сремске Митровице и радила као професор у Митровачкој гимназији. Бави се писањем, била члан књижевног атељеа при Дому културе у Пожаревцу. Бавила се глумом и била помоћник редитеља у пројекту Драгог Ивића ''Крчма Последња шанса пре Љубљане'', а на смотри аматерских позоришта у Сремској Митровици (1999) добила награду за режију представе ''Добро јутро, лопови'', као и награду за сценски говор. Радила као наставник руског језика у ОШ ''Сава Шумановић''у Ердевику. 2012. вратила се у родни Пожаревац. Члан је редакције часописа и едиције ''Браничево''. Преводи са руског. Заступљена са неколико песама у зборнику ''Белег'', књижевног клуба Браничево, који делује при пожаревачком Центру за културу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.