Грађанима Србије је некако драже да на корицама историјског уџбеника за основну и средњу школу виде Гагарина, него Армстронга. Велика одбојност влада према НАТО алијанси, пошто се повезује сa САД-ом. Некако атмосфера у Србији је таква да се ствара утисак да се мрзи све што је америчко и да се с подозрењем прилази сваком њиховом производу, свакој њиховој одлуци и њиховом званичном документу. Америчком сну као алтернативу нудимо своју традицију и историју. Но да ли је баш тако? Ако на сваком кораку можемо чути по коју сочну псовку на рачун америчког народа и њиховог производа, како то да пунимо Мекдоналдсове ресторане, а фрижидере Кока Колом?

Некако се стиче утисак да смо на речима јаки кад треба да се критикује нездрави начин америчког живота, али на нашу жалост ми смо га усвојили. Хвалимо се својом традицијом и дичимо својом културом, али је све више заборављамо и потискујемо. Стари витки, издржљиви и надахнути Срби су у својој исхрани користили 80% житарица. Због оваквог начина исхране још аустроугарска влада је ценила српског војника граничара, који се хранио јефтино, јер услед честог поста, није конзумирао месо и млечне производе, а истовремено је био врло издржљив. Данас смо се претворили у изразито потрошачко друштво које 8 килограма житарица троши како би једно прасе набацало кило меса. Колико је житарица потребно утрошити да би оно достигло 100 килограма и сами можете израчунати. За скромни буџет једне  трочлане породице много је скупље то кило меса, које је калорично, канцерогено, а од којег се ипак неће најести, док би се од 8 килограма пиринча, пшенице и те како могло јести више оброка. По скромном, здравом и дуговечном животу смо били познати,а не по бахатом и кратком.

Као што каже један од најцењенијих макробиотичара др Саша Павловић: “Због повећане, а данас и прекомерне потрошње меса, често можемо видети појединце са ’’воловским лицем’’ или са ’’свињском њушком’’, што говори о томе да, једући месо ми регредирамо на ниже облике, уместо да се развијамо ка вишим облицима. Многи људи су током историје открили погубне ефекте једења меса и одлучили се да се уздржавају од такве хране. Платон, Плутарх, Овидије, Сенека, Диоген, Милтон Поуп, Шели, Волтер, Русо, Торо, Толстој, Њутн, Ганди и многи други били су само неки од тих људи који су запазили негативне ефекте меса и искључили га из своје исхране.“

Данас се у свету све више говори о гојазности деце, која се попут епидемије шири у свим развијенијим државама. Из године у годину као нација све смо гојазнији! Сваки трећи становник Србије има проблем са тежином. Највише гојазних је у Војводини. По истраживачким резултатима Министарства здравља Србије за 2013. годину, проценат гојазних старијих од 15 година је 22,1%. Врло застрашујућ податак је што у Србији чак 15% школараца пати од гојазности. С обзиром на то да гојазност повећава ризик од бројних обољења, од којих су најопаснија настанак срчаних болести (у Србији од ових обољења годишње умире преко 50.000 људи), јасно је да је стање алармантно. Чак 70 одсто ових особа има озбиљан проблем с притиском. Већ данас треба да будемо свесни опасности које доноси гојазност по наше здравље, те је боље да се одмах бавимо овим проблемом, него да лечимо дијабетес, хипертензију, болести срца. Гојазни махом не размишљају колико трпи њихова жучна кеса или кукови и остали зглобови, што се пре или касније негативно одрази на здравље.

Није насиље међу младима проузроковано само играњем видео игрица и гледањем америчких тинејџерских филмова који пропагирају насиље, већ и конзумирањем велике количине меса. Ову тезу доктор Саша Павловић образлаже теоријом да  „Друштва која се хране на тај начин, склона су ка развијању агресивнијег, ’’грабљивог’’ става према свету, док културе, које се уздржавају од меса, показују склоност ка већој мирољубивости.“ Зато нам овај макробиотичар поручује да се вратимо себи, да волимо и ценимо свој живот и проживимо здраво. За здрав живот веома је важна умерена исхрана, довољан унос интегралних житарица, воћа, поврћа, течности као и одржавње умерене физичке активности.