Четвртак, 19.април љета господњег 2012. Инђија, паркинг испред новоотвореног „Fashion Park Outlet Centra“ око 12h…

Прилазећи улазу у „ Fashion Park Outlet Centar“ приметим више црних, луксузних лимузина, углавном Мерцедеси и Ауди, паркираних на паркинг местима резервисаним за инвалидна лица.

Паркинг места видно обележена хоризонталном и вертикалном сигнализацијом, да су намењена и резервисана за инвалидн а лица, а на њима паркирана возила из возног парка Владе Србије, Владе АП Војводине и Скупштине Србије, све са возачима који се шетају око њих, чекајући високе државне и покраинске представнике, министре и посланике у скупштини Србије и АП Војводине, да се врате са забаве и прославе, организоване у част отварања овог објекта.

Како сам већ одавно познат међу пријатељима као „Дон Кихот“ у борби против бахатог, безобзирног и саможивог паркирања по паркинг местима резервисаним за инвалидна лица, нисам пропустио прилику да проверим има ли међу тим колима неко које можда јесте од инвалидног лица и наравно да оставим онима која нису то нису мало папирно упозорење и објашњење у облику летка, чему служе и за кога су намењена та паркинг места.

Качим летак на прво возило, па на друго, ту се већ појављује млад, крупан и нарогушен возач.

Питам га је ли он возач тих кола, добијам потврдан одговор, дајем му летак уз речи да прочита и научи чему и коме служе та паркинг места на којима је паркирао кола, одлазим даље да качим летке на остала кола, возач за мном добацује да су и остала два аутомобила његова, ја качим летке и даље без обзира што му не прија оно што чиним, завршавам са последњим у низу, вадим телефон и почињем да фотографишем кола тако да се виде регистарске таблице и простор на којем су паркирана кола…

Пристигавши до црног Аудија регистарске ознаке BG 278 ŠE, онај исти возач стаје испред кола и скрива ногама регистарску таблицу возила, при томе ми у маниру простака показује средњи прст.

Од тог првог „скриваног“ возила, наставио сам да снимам и остала, а исти возач се померао и опет скривао таблице на наредном возили, црном Мерцедесу регистарских ознака NS 013 CF .

Прошао сам иза тих возила и неометано са задње стране фотографисао возила и њихове регистарске ознаке.

Нисам приметио да ме прилком фотографисања „части“ средњим прстом, то су ми касније, кад сам завршио са фотографисањем и удаљио се од кола рекли присутни, а да сам видео имали би шта новинари и тв екипе да снимају…

Да ли је нормално и у реду да представници власти у овој земљи и њихови службеници, обезбеђење, вожачи … се сматрају недодирљивим, да мисле да су изнад реда, закона, норми уљудног и културног понашања?

Зашто су та возила паркирана на тим местима, када је само један ред иза био потпуно празан паркинг намењен неинвалидној популацији возача.

Да ли је у реду да таквим примером и понашањем „воде“ ову земљу и њен народ у Европу коју призивају на сваком кораку, а сами се и даље понашају сви заједно као „балканци“ који мисле да су недодирљиви и изнад осталих грађања све док имају власт у рукама или „раде за власт“?

Откуд оном шоферу храброст (знам да памети и образа тај баш и нема док се тако понаша) да ми покаже средњи прст?

Шта ја друго да мислим о томе његовом гесту него да га протумачим као поруку типа : „ко те јебе будало, ево ти курац, не можеш ми ништа, „ја сам власт“ док год возим председника владе, министра, посланика, можеш да ми га попушиш“.

Ја ипак могу нешто да урадим!

Могу снимљене фотографије да проследим у медије, па да народ види какви су и какви су они око њих, шта раде и како се опходе према људима.

Да се види и да се зна, да се не заборави и да се према томе људи такође равнају кад им поверење дају да нас предводе.

Хоћете ли да будете мој Санчо Панса?

Срдачан поздрав!

Аутор: Душко Дутина