Ljudi se menjaju.

Ne mora da znači da, ako u mladosti niste pokazivali neke specijalne sposobnosti i uverenja, da u zrelom dobu nećete da postignete uspeh o kom ste maštali celog života. Čovek se uči dok je živ, ali čovek se i menja.

Znam jednog čoveka koji je kao đak bio jako loš, a evo ga sada na čelu jednog jako uspešnog javnog preduzeća. Kolege ga poštuju, struka ćuti – dakle poštuje ga, prijatelja ima sve više i svi o njemu govore u superlativima.

Opet, imam jednog prijatelja koji je u mladost bio jako loš fudbaler. Štaviše, nije ni igrao fudbal. Međutim, danas je uspešan fudbalski menadžer.

Takođe, puno nekadašnjih funkcionera KPJ, članova i sekretara komiteta, danas redovno ide u crkvu. Postali ljudi vernici, iako su se izjašnjavali kao ateisti.

Sve ovo, pobrojano, je dokaz da se ljudi menjaju i da nikad nije kasno da usvoje prave vrednosti i dostignu svoj puni potencijal.

Najnoviji primer je i naš ministar odbrane, Aleksandar Vulin.

Vulin je prešao težak put od zakletog ateiste i revolucionara, do pravog vernika – pravoslavca. U procesu Vulinovog preobraženja, aktivno je učestvovala i naša crkva na čelu sa patrijarhom. Naime, patrijarh je lično izveo čin krštenja ministrove dece. To je pravi pokazatelj veličine i  doslednosti poglavara naše crkve.

Vulin će to umeti da ceni. Kao dokazani revolucionar, pristupiće veri sa najvećim mogućim žarom. Dokazaće da se patrijarh nije badava lično angažovao i opravdaće ukazano poverenje crkve.

A, šta tu ima čudno? Pa, svedoci smo mnogih uspešnih transfera na relaciji DS – SNS, SRS – SNS, pa i JUL – SNS. Preobražaj na relaciji ATEIST – OKORELI VERNIK je veoma čest slučaj i do sada nije zabeležen neuspeh. Svaki ateist koji je postao vernik, veći je i dosledniji u veri od svih onih, tobož vernika, koji se nisu odricali Boga u teška vremena.