По правилима службе, када ме упрегну у задружни фијакер, строго ми је забрањено да слушам шта путници говоре и да томе причам својим колегама када ме, увече, врате у шталу. А да детаље тих разговора износим у јавност, ван штале? Таман посла! Ипак, не могу да издржим, јер сам чуо нешто невероватно, па Вам морам испричати, макар, по кратком поступку, завршио у кланици. Прича је просто невероватна! Нисам, баш, лепо чуо све детаље, јер су точкови на фијакеру неподмазани, па шкрипе, али, суштину приче сам разумео. На жалост, нисам добро чуо о којој се држави ради. Име јој се завршава на „-бија“ или „-ија“. Нисам сигуран…

Углавном, у једној држави, где је криза и оскудација „поголема“, народ од беде и немогућности да реши своје проблеме и уреди своје животе, не зна шта ће, па воли да на телевизији завирује у туђу бруку, муку и срамоту. Тада осећају неко олакшање. То што гледају се зове „ријалити шоу програми“.

Истовремено, у тој држави вековим постоји један обичај који се деценијама, па и дуже, не мења.

У задњих двеста година су се промениле две краљевске династије, један маршал, један председник и сад је на власти неки конгломерат свакојаких лоповских хорди, али, тај обичај је непромењен.

Ради се о следећем:

У оквиру редовних вежби и тренажног процеса припадника ресора јавне безбедности, сваки обичан грађанин, који не ужива ничију заштиту, а западне за око полицији, може бити приведен и, у законски регулисаној атмосфери полицијске станице, испребијан „на мртво име и презиме“. То је толико укорењен обичај да је инспирисао настанак једне народне умотворине, која је увек актуелна: „Кога свиње цепају и милиција бије, ни бечки доктори га не саставе!“

И, ко што рекох, смењивали су се краљеви, маршали, председници, али обичај који је постао део националног фолклора је остао непромењен до дана данашњег, иако су  сви набројани, пре него што су дошли на власт, говорили да је то варварски чин и да би га, заједно са шпанском коридом, требало забранити. Чак су и они сами бивали пасивни учесници тог обичаја, док су покушавали да оборе актуелни режим и дођу на власт. Али, чим дођу на власт, опазе добре стране тог обичаја и наставе да га чувају као највећу културну баштину. С тим, што су неки од ових, које сам набројао, владали у време техничке неопремљености, а неки су били примитвци који нису схватали значај маркетинга, па су људи, под њиховим режимима пребијани без икаквог аудио или видео записа који би забележио овај државни обичај. Ова задња екипа, која влада том државом је мудра, проевропска дружина која успешно прави синтезу традиционалног и модерног и зато држава креће са организовањем новог ријалити шоу програма „Звезде МУП-а“.

Аудиције и први циклуси ријалитија ће бити одржавани у свим полицијским станицама широм те државе. У мањим неразвијеним местима, где нема полицијских станица, улицама ће патролирати полицијска возила, тзв. „марице“. У њима ће се обављати тестирање кандидата. Финале ће се одржати у згради МУП-а, у сали за свечане пријеме.

Право учешћа имају сви грађани наше државе који су довољно физички јаки да издрже батине, али морају испуњавати следеће услове:

• Невини су људи, који ништа нису скривили
• Ако су скривили, у питању је неки ситан прекршај
• Не познају никога кога се полиција плаши
• Припадају нижим слојевима друштва
• Сматрају да је такво поступање полиције нормално
• Никоме, касније, не говоре шта су доживели

Право учешћа немају:

• афирмисани криминалци
• убице (једнократне и серијске)
• силоватељи
• отмичари
• терористи.

Такмичари ће бити привођени у полицијску станицу, где ће бити ударани главом у главу и шутирани у ноге. Биће им објашњено какве положаје тела треба да заузму да се полицајци не би повредили док их ударају. Сви који моле за милост ће бити дисквалификовани. Сваки наступ ће бити сниман мобилним телефоном. (МУП је за потребе снимања овог ријалитија опремио своје припаднике мобилним телефонима са висококвалитетним камерама). У финале одлази десет такмичара, који највише времена издрже на ногама, пре онесвешћивања. Апсолутни победник је онај такмичар, у чијем пребијању учествује највише полицајаца. ( Напомињем да је батинање напорно и да један полицајац није у стању да бије такмичара непрекидно, већ се полицајци смењују током „обраде“ такмичара).

Победник серијала добија право да се снимак његовог батинања појави на Јутјубу и на тај начин се исчупа из канџи анонимности. Такође, стиче право да се, преко реда, стави на врх листе чекања за пресађивање било ког органа. То је регулисано споразумом МУП-а и министарства здравља.

Што се тиче полицајаца и њима ће припасти вредне награде и признања:

Гледаоци могу путем СМС-а да гласају за полицајца који им током серијала „највише прирасте за срце“.

Од 50 полицајаца са највећим бројем гласова, МУП ће формирати елитни интервентни вод за разбијање мирних, ненасилних демонстрација.

Спонзори овог ријалитија су Независни синдикат полиције, Зависни синдикат полиције и Служба унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова.

Медијски покровитељ је Јутјуб.

Једино нисам разумео коме се ту пружа шанса да постане Звезда МУП-а: полицајцима или грађанима? То ми је, мало, нејасно…

Али, нема везе: и поред те нејасноће сам искрено одушевљен!Вучем фијакер, слушам шта причају и стварно не могу да верујем да постоји држава која је дошла на овако генијалну идеју пре неке од продукцијских кућа које се, широм света, међусобно такмиче у осмишљавању што оригиналнијих ријалити шоу програма.

Свака част тој држави! Јој, како јој заборавих име? Не дао Бог њеним грађанима да живе негде другде: рецимо у Шведској. Поцркали би од досаде и монотоније. Тамо држава не нуди грађанима никакав изазов, нити прилику да се докажу.

Пуно поздрављам ту државу и њене грађане!

Срећан рад припадницима МУП-а, а такмичарима добро здравље жели

Задружни коњ

Лајкујте нашу фан страницу! :)