Јутрос сам се пробудила са једном генијалном идејом, која ће решити све моје егзистенцијалне проблеме. Нисам од оних који верују од снове и чим се пробуде прелиставају сановник. А ништа нисам ни сањала, само сам отворила очи и она је била ту! Док сам се умивала и облачила, помислила сам:

“Како се само раније нисам сетила овога!?’

Нисам хтела да губим време. Најпре сам јавила шефу да не могу да дођем на посао (не знам ни сама шта сам у еуфорији слагала, али деловало је). Затим сам отишла у банку, једну од оних што брзински одобравају кеш кредите. За мање од два сата имала сам у рукама 5000 евра, па сам се упутила у Општину код мог школског друга. Он је тамо начелник неког сектора, и познаје све кога треба познавати, па може да ти заврши сваки посао док кажеш “пиксла“. Рекла сам му да хоћу да региструјем фирму.

-Немаш бриге, док попијемо кафицу биће све готово! Кажи ми колики ти је почетни капитал и за коју делатност се региструјеш?

-Паааа, рецимо, увоз и дистрибуција канцеларијског материјала. А почетни капитал биће 3000 евра.

И, заиста, још нисмо ни попили кафу, већ је све било готово. Па, нисам ја њему џабе писала саставе из српског и шапутала кад је одговарао.

-Сад само иди код мог шурака у Агенцију за привредне регистре да добијеш ПИБ и да отвориш рачун. Видимо се.

И ту формалност сам брзо обавила, па сам отрчала у “Политику“ да дам оглас.

“Згодна црнка, 90-60-90, образована, слободна, ситуирана, власница приватне фирме, тражи младог, способног и амбициозног политичара, ради пословне сарадње.“

Шифра: ОЛИВЕР

Сада ми само преостаје да чекам. Писаћу вам догодине са кајманских острва.