Знате ли да зграда наше републичке Скупштине има толико врата, мислим на оне рупе у зиду кроз које пролазимо идући из просторије у просторију, да нема довољно врата, мислим на оне поклопце којима се затварају ти отвори у зидовима, па их мора изнајмљивати од приватних фирми које се баве изнајмљивањем врата?
Нисте разумели шта сам рекао? Па, и јесте, мало, компликовано… Врата, као рупе у зиду, нису дефицитарна у нашој Скупштини. Има их довољно. Али, нема довољно, онога што, исто зовемо вратима, а у ствари су дрвени поклопци којима се затварају те рупе у зиду.
Шта? Опет, није јасно? Ма, дај… Зајебите! Не брукајте нас!
У сваком вицу смо паметнији и од Американаца и Руса и Босанаца и Јапанаца, а сад, муку мучимо да направимо разлику између врата и врата! Дајте, молим Вас! Где Вам је национални понос? Чак, и ако Вам није јасно, правите се да јесте! На лагање се порез на плаћа! Да није тако, наши политичари би све што имају дали порезницима.
Него, да се вратим на почетак приче… Значи, много врата, а мало врата. Промаја дува, односи здравље. Они који се жртвују за народ, кривећи кичму седењем у посланичкој клупи, по неколико мандата за редом, у једној или више различитих партија, приморани су да скраћују себи живот боравећи у том храму демократије и поштења, познатим као зграда Скупштине. Влада, као група највећих мученика и највећих мудраца међу њима, решила је проблем тако што је потписала уговор са неколико фирми чија је основна делатност изнајмљивање врата, прозора и отирача за ноге. Прозора има довољно на згради. Отирачи им не требају, јер имају народ. Зато су изнајмили, само, неколико комада врата. Простом рачуницом је се дошло до закључка да је за нашу сиромашну и од стране свргнутог режима, опљчкану државу, много јевтиније да изнајми врата и постави их, него да та иста врата купи. А и купљена и изнајмљена врата исту функцију врше. Нема разлике у коришћењу између купљених и изанајмљених. Ко, сад, може да зна да ли је отворио или затворио купљена или изнајмљена врата? Нико!
Склопљени су уговори са неколико фирми које су испуњавале следеће услове:
- власници су кумови или блиски рођаци чланова Владе (до 3. колена)
- фирма је регистрована на Кајманским или Девичанским острвима
- фирма је финансијер, бар једне парламентарне странке
- јавност не зна за постојање такве фирме
Уштеда је очигледна: цена изнајмљивања је 1 евроцент по квадратном дециметру површине врата у 1 секунди. У нашој земљи, кад су овакве ствари у питању, минут траје 70 секунди, сат траје 80 минута, дан има 25 часова, а свака година је преступна, тј. има дан више.
На пример, годишње изнајмљивање врата димензија 200цм x 85цм, тј. 20дм x 8,5дм ( баш таква врата су постављена на скупштински ВЦ ) износи:366 дана у години x 25 сати у дану x 80 минута у сату x 70 секунди у минути = = 51240000 секунди. Значи, једна година у нашој држави траје 51240000 секунди.
То је мало дуже, него у остатку света, али је, ипак, наша реалност.
20дм x 8,5дм x 1 евроцент = 1,70 евра.
Значи, закуп врата ових димензија у једној секунди износи 1,70 евра, што и није велика сума с обзиром да се издају са комплетом од три рајбера и подмазаним шаркама.
51240000 x 1,7 = 87108000 евра или речима осамдесетседаммилионастоосамхиљада евра.
Толико износи закуп једног комада оваквих врата на годишњем нивоу, што је, морате признати, много јевтиније, него годишњи закуп једног од Хавајских острва. То значи да је наша држава на добитку. Уз то, позитивно утиче на смањење стопе инфлације и стабилност државног буџета, као и на здравље станара скупштине. Не заборавимо да позитивно утиче и на развој ’’рент-а- доор ’’ фирми са којима послује наша држава.
Не питајте колико би државу коштало да је се одлучила на куповину врата! Ради се о баснословној суми која би се мерила стотинама, па и хиљадама евра!
Због оваквих потеза постали смо осмо светско чудо, јер је невероватно како ситним послићима успевамо да из пепела уздигнемо уништену привреду и економију. Постали смо пример штедљивог и рационалног друштва. Како каже један светски часопис који се бави економијом: ’’Прошла су времена када су Јапан и Јужна Кореја биле земље које служе за пример у вођењу економије и побољшању животног стандарда. Они су их бацили у ћошак историје. Толико су штедљиви и рационални да је, само питање дана када ће почети са прањем, сушењем, пеглањем и планском вишекратном употребом тоалет папира. Угледајмо се на њих! ’’
Овакав потез нашег државног врха је имао толики одјек на глобалном нивоу да су сви чланови Владе добили понуду једне од највећих издавачких кућа у свету да као група аутора напишу бестселер ’’Овако се управља државом’’. Књига је, већ унапред, у фази писања распродата у тиражу од 52500000 примерака. Купцима је сазнање ко су аутори било сасвим довољан разлог да купе књигу, иако јој ни предговор није написан. Користиће се као уџбеник на многим универзитетима широм света и као приручник за вође војних хунти, који су скорије освојили власт, а немају државничко искуство.
Председник државе је признао да ни он не седи са оловком заденутом за уво и да је, већ , при крају писања своје прве књиге у којој ће хронолошки набројати све наше остварене националне и државне интересе, од првог до последњег. Од тренутка када смо као народ почели да практикујемо лов бременитих женки мамута ван ловне сезоне, па до уградње повољно изнајмљених врата у зграду скупштине. Та, својеврсна историјска читанка ће се звати ’’Сви наши успеси: од каменог доба до данашњег дана’’. Биће штампана у ограниченом тиражу и неће моћи да се купи у слободној продаји, јер су сви њени примерци намењени за даривање угледних гостију из иностранства. Како сам председник каже: ’’Досадило ми је да гостима, стално, поклањам реплике Мирослављевог јеванђеља, па сам решио да напишем нешто, исто тако капитално и историјски вредно.’’
Само власници ’’рент-а-доор ’’ фирми немају жељу да пишу о својим успесима. Како ми један од њих, у поверењу, рече: ’’Ја сам бизнисмен, а не писац. Право да ти кажем, неписмен сам и оловку узимам, само кад чешем уво. А, не волим да се пише о мени, јер ако јавност сазна за моју фирму, нећу моћи да конкуришем за наредне послове које понуди држава. Таква су правила! ’’
Добро… Можда је неписмен, али је интелигентан, јер једном реченицом рече све: ’’Таква су правила! ’’
Задружни коњ