Једнога дана било ми је доста! Платио сам једног новинара и камермана и повео их да забележе ту бруку. Улетео сам на врата те апотеке прескачући степенике.
– Аха! Сад ћете да видите! Довео сам седму силу да јавност види како се односите према муштеријама.
– Изволите господине – реако је апотекар, живи доказ да је Бела Лугоши имао српске потомке.
– Не правите се луди! Знате да данима долазим код вас тражећи лекове за плућа, срце, притисак, капи за очи а ви ништа бре немате! Бруке једне белокошуљашке!
– Господине, дозволите ми да проанализирам ситуацију. Реклама за нашу апотеку написан је веома ситним словима. Да су вама капи за очи или наочари потребне не бисте могли ни да прочитате тако нешто. Како су се и новинари уверили наша апотека је на четвртом спрату тржног центра. Ви сте као дечачић дотрчали код нас а нисте се ни задихали. Ко има такве срчане проблеме лекови му нису ни потребни. Даље, вичете на мене овде као Павароти! Па вама би пумпица за астму била потребна колико и птици падобран. А чињеница да сте повели новинаре говори о перфектном стању вашег менталног здравља.
– Ама човече јесте ли апотекар или психијатар?
– Ни једно ни друго! Ја сам Саветник за болести.
– Шта?
– На основу уредбе Министарства здравља уведено је звање Саветника за болести у циљу смањења трошкова за лекове. Убудуће ће у свакој апотеци бити по један од нас и говорити од чега смете да се разболите. То ће пак зависти од тога којих лекова у апотеци има. Ево тренутно смете да се разболите, само трен да погледам, хммм … од уједа тропске рибе клин.
– Па где да је нађем, забога?!
– Најбоље на Хавајима.
– Како, бре, на Хавајима?
– Тако лепо. Ето чим уђемо у ЕУ сва врата ка свету биће вам отворена. Неће вам бити тешко да сачекате. Па, човече, здрави сте ко дрен!
Аутор: Миодраг Стошић