Инспирисан правим умећем новинарке „Блица“ која нам је у свом тексту „Најскупље српске речи: од Косова до огњишта, преко Москве“ врло надахнуто уз пар пригодних фотографија објаснила да смо лопови, криминалци и митомани, уз то и жељни смрти, реших да и ја напишем „водич“ по угледу на споменуту „новинарку“. Хајде да почнемо од прве тачке.
Међу најскупље медијске речи о којима се не може преговарати и о којима скоро да се не сме рационално расправљати јер су „светиња“, спадају и ЕУ, новинар, медиокритет, апатија, европеизам, амбасаде, Бус Плус, САД, европске вредности и реалност, да не спомињемо поједине невладине организације са својим недовршеним Белим књигама и програмима за цепање Србије.
Оне код другосрбијанске елите чине део европејске митологије, описују идентитет „прогресивног“ дела Србије, изазивају понос или достојанство. Али проблем који другосрбијански медији имају с тим шакама слова јесте што су их изданци такве медијке елите, а данас истакнути политичари мејстрима злоупотребљавали да би остали на власти или увећали лично богатство и властиту цену.
Најскупље медијске речи обележиле су нарочито последњих дванаест година, када су успешно коришћене како би се игнорисао већински део Србије и спиновањем јавности успешно послужиле манипулацији.
ЕУ
Утопија и недостижно царство среће и радости. По званичној политици Србије означава кључни српски геостратешки циљ, садржи у себи мит и веровање да Срби немају другу алтернативу сем чланства у овој наднационалној организацији која проживљава многе политичке и економске кризе. У суштини, ради се о потпуно некритичкој жељи да се по сваку цену буде члан организације у којој нас не желе за пуноправног члана чиме се негира право и шанса Србији да сама одреди своју политичку будућност. ЕУ игра улогу ишчезујућег и недостижног мита. У основи слави култ смрти насупрот култа живота.
Новинар
Новинар је појам за који се везује највеће могуће поштовање, али и неке од највећих издаја и сукоба. Новопечених новинара има много, а неки су оставили и трајне историјске последице, попут оних који су учили од највећих спин доктора 30-тих и 40-тих година 20. века. Да не спомињемо новинаре и извештавање у протеклих пар година.
Медиокритет
После петооктобарских промена означавао је медијску окупацију Србије и гостовао у свим великим ток – шоуовима и емисијама, како информативног, тако забавног карактера. Преко заговарања ставова окупатора и медијских испостава могло се напредовати најлакше и најбрже, и о њима се никад ништа лоше није смело рећи или ако би се и рекло ишло се на суд због говора мржње без икакве медијске заштите, штавише, уз раширен медијски линч којим би човек био осуђен и без суђења. Медиокритета данас има много више, али су принципи „заслуженог “ напредовања преко гостовања у медијима остали исти.
Апатија
Реч апатија, као и реч огњиште, одражава традицију и историју, и део је не само нашег речника, него и психологије.
– Не морате ни да будете стручњак да бисте увидели да ментално стање нације никада није било горе. Раније су још постојали оптимизам и нада да ће се ствари променити набоље, али сада је апатија потпуно заменила веру у боље сутра – објашњава психолог Александра Јанковић.
Европеизам
Иако означава једно од најузвишенијих осећања љубави према Европи, захваљујући пропаганди из времена 2000-тих појам се везао за криминалне одлуке тзв. Међународног суда у Хагу, европских моћника и домаћих медијских испостава, који су народ убеђивали да је геноцидан, крив за све ратове, да његове жртве или не постоје или нису важне, као и за ратне злочинце који су помоћу европских институција добили епитете „хероја“, попут Готовине и Харадинаја. За разлику од њих сви политички неистомишљеници и противници цепања Србије и медијске окупације називани су издајницима и ретроградним снагама.
Амбасаде
Иако је Србија независна држава, западне амбасаде су део политичког простора и важан фактор одлучивања, посебно у одређивању политике према Космету. Запажена је водећа улога западних амбасада у одлуци да се подржи стварање тзв. независног Косова и прикрије извештај о трговини органима Срба на Космету.
Бус плус
Систем наплате који је настао као потреба да Србија има европски ситем наплате у неисправним аутобусима, насупрот старом систему са папирним картама који се доживљавао као застарели и превазиђени метод пљачке грађана који чак ни плату не примају редовно. Власничка структура Бус Плуса је таква да би покретање кривичних пријава против једне фирме морала да обухвати бар још четрдесет других, а и по коју политичку странку.
САД
„Доносиоци демократије“, „весници слободе“ и кућа демократије и толеранције, нешто као велики брат који нам дели батине које смо заслужили покушавајући да се боримо за сопствену слободу а који то чине за наше добро. Историјски гледано, у великој мери је осећање неутемељено јер су САД активније помагали Србији само када је она сама срљала у пропаст.
Европске вредности
Погрешно се доживљавају као политички бастион бранилаца европских интеграција, иако је њихова улога да европски идентитет бране знањем и уметношћу. Обележена протеривањем Срба са вековних огњишта, агресијом на независне државе у име одбране „вредности“, које су схваћене као стратешки програм европских медијских елита, из кога се, опет погрешно, памти само настојање да Србија измени схватање своје историје и културе у складу са новонасталим приписивањем колективне кривице.
Реалност
-Овај појам је део традиције, али није специфичан за српски језик. Сличан појам постоји и у другим језицима. Означава средишњи део поимања у чијем је средишту распознавање онога што тренутно јесте како јесте, што не значи да у наредном тренутку не може бити друкчије. Не мора да одражава посебан политички спин и потребу за интрументализацијом овог појма- каже неименовани лингвиста.
Током ЕУфорије у последњих пар година, реалност је као појам васкрсао у извештајима спин доктора и окупираним медијима како би се Срби лакше навикли на послушност.
Драга господо из „Блица“, ово што ви радите је класичан спин. Мада, немојте да буде да ја не признајем реалност. Признајем. Уколико се оваква „реалност“ настави, нова реалност ће бити баш оваква:
Европска Србијо, лаку ноћ!
Аутор: Милан Дамјанац